Evropska unija – razvojna šansa ili politička ideologija


"Članstvo u Evropskoj uniji je strateški cilj Crne Gore i zemalja iz regiona" - izjavio predsjednik Crne Gore Filip Vujanović na godišnjem sastanku predsjednika zemalja jugoistočne Evrope u Brnu.

Nijesam siguran da najopremljenije agencije za monitoring medija imaju dovoljno kapaciteta da izbroje i arhiviraju izjave ovog tipa u zadnjih nekoliko godina, plasirane od strane crnogorskih zvaničnika. Nakon referenduma o nezavisnosti, izmišljena je nova pilula koja liječi sve bolesti u Crnoj Gori. Evropska unija. Ništa ne plijeni pažnju crnogorskih novinara kao Evropska unija. Ništa ne budi nadu u građanima kao Evropska unija. Polovina svakog dnevnika je posvećeno Evropskoj uniji. Evropska unija, i Crna Gora u njoj je trenutno najaktuelnija tema u nas.

Politička propaganda na ovu temu predstavlja, čini mi se, veliku uvredu za svakog iole razumnog građanina. Riječ je o providnoj namjeri vladajućih struktura da se mahanjem takvim obećanjima i nadama skrene pažnja napaćenog naroda sa katastrofe i zločina koji su počinili nad ovom zemljom, njihovog neznanja i lopovluka i još jedno obećanje i ludima radovanje.

Evropska unija svakako predstavlja glavnu snagu zemalja članica i veliku razvojnu šansu zemalja kandidata. U Crnoj Gori - niti jedno niti drugo. Evropska unija je, onakva kakvom se kod nas predstavlja, samo politička ideologija usmjerena na prikrivanje aktuelnih problema i zadržavanje vlasti. Nešto slično kao što je to bio i referendum, ali i brojne drugi značajni događaji u nas.

No, ono što mi od početka ove priče upada u oči je stav o tome kako je članstvo u Evropskoj uniji «strateški cilj Crne Gore». Čini mi se da je takav stav potpuno površan i da samo pokazuje nezrelost i nespremnost aktuelne vlasti da nas dovede do tog "cilja". Ukoliko bilo ko ima strateški cilj, onda mora imati i razvijenu strategiju i strateški plan za ostvarenje tog cilja. Crna Gora u ovom trenutku to nema, niti radi na tome. Sa ovakvim administrativnim kapacitetima logično bi bilo posmatrati članstvo u EU kao posledicu a ne kao cilj. Ako su sve EU članice visoko razvijene zemlje sa visokim standardom, zar ne bi bilo logično da upravo visoki standard bude strateški cilj jedne zemlje kao što je Crna Gora? Da strateški cilj bude adekvatan razvoj turizma, izgradnje infrastrukture, oporavak ekonomije, visok nivo zaštite ljudskih prava, suštinska reforma obrazovanja... Dakle, strateški cilj naše zemlje bi trebale da budu ovi nabrojani, realni ciljevi, koji garantuju nešto građanima. Naravno, da bi se stiglo do toga, potrebne su krupne reforme. I kad jednog dana ostvarimo ove "strateške ciljeve" i sprovedemo sve potrebne reforme, članstvo u EU će doći samo po sebi, kao posledica svega toga. Na velika vrata. Ovako kako smo krenuli, bojim se da ćemo ući na zadnji ulaz.

Nedavni predsjednički izbori u Francuskoj su pokazali kako treba da izgleda politička kampanja, i ovi naši bi mogli iz toga da nauče nešto. Naime, ni Sarkozi, ni Roajalova, dva najjača kandidata, u svojim kampanjama gotovo da nisu ni pomenuli Evropsku uniju. Fokus njihovih kampanja bio je na rješavanju unutrašnjih pitanja i problema Francuske. I to je upalilo. Doduše, naša glasačka populacija je na mnogo nižem stupnju političke i građanske zrelosti od francuske, tako da ovo ne mora ništa da znači.

Očigledno da svi polako shvataju da se problemi jedne države nalaze u njoj samoj. I da se rješavanje tih problema može efikasno sprovesti samo ukoliko im se posveti puna pažnja. U svojoj državi, a ne van nje. Svi to shvataju, osim nas. No, prije ili kasnije, moraćemo to shvatiti. Niti je naše probleme izazvala Srbija, niti će ih riješiti Evropska unija. Oni su nastali unutar ove zemlje i unutar nje se moraju i rješavati.

Evropska unija – razvojna šansa ili politička ideologija?